Metodologija
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14 | Nivo: Fakultet organizacionih nauka

САДРЖАЈ
Методологија је један део логике и као методологија једне посебне науке она остаје специјална логичка дисциплина чији је задатак да проуцава и развија логичке оквире научног сазнања, али и истраживачка средства и поступке које одређена наука примењује у својим истраживањима и помоћу којих настоји да дође до нових сазнања.
За лакше разумевање природе и функције методологије значајно је да се објасни разлика између методологоје и метода. Метод је начин истразивања који се примењује у некој науци. Он је нераздвојни саставни део њене истраживачке делатности. Само би једна наука, у којој су се престала постављати нова питања, која више не настоји да усаврши свија знања, могла да буде без метода. А методологија, као логочка дисциплина која проучава метод, развија његова логичка начела, настоји да систематизује и оцени истражиначко искуство једне науке, много је самосталнија у односу према истраживачкој делатности одређене науке.
Методолошка расправљања су најпотребнија када метод није довољно подесан за успешно решавање научних проблема, кад у научној пракси искрсну веће тешкоће, кад у њој нема рационалног реда, кад постоји много неслагања. Тада методологија маже својом криточком анализом највише да помогне.
Значи методологоја је логичко-епистемолошка критичка анализа разних методских поступака и читавог стања једне науке, тј. она израђује критерије на основу којих се утврђују истинитост и научна употребљивост одређених сазнања.
О природи социологије и о особеностима њеног метода искристализовала су се три основна становништа:
оно које заступа Маркс
позитивистичко становиште Канта, Мила и Диркема
становиште чија је основна идеја да између природних и друштвених наука постоје корените епистемолошке разлике у социологији је највише дошло до изражаја у делу Макса Вебера
ОСНОВНЕ ОСОБИНЕ МАРКСОВОГ МЕТОДА
Марксов метод се развија од краја педесетих до седамдесетих година XИX века. Главне подстицаје за развој своје методолошке мисли Маркс црпе из Хегелове филозифије и класичне политичке економије.
Једна од осовних Марксових методолошких идеја је да теоријска и методолошка искуства у проучавању једног развијеног типа друштва могу корисно послужити у проучавању осталих. Изнео је гледиште да проучавање односа структура розвијених облика друштвене производње омогућује да се ретроспективно боље схвате односи и структуре њених ранијих историјских облика.
Циљ науке, по Марксу, може да буде само истина, све поступније и дубље сазнавање стварности. Та сазнајна улога не може се ничем подредити и у тргању за истином наука мора да буде и безобзирна и доследна. Дакле, очигледно је Марксово гледиште да безобзирно инепристрасно трагање за истином није само ствар личног поштења научника, наго битна иманентна особина науке као људске делатности. Ко не заузима тај став не спеда у науку.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]